Ječam sijem,pšenici se nadam

Nije rijedak slučaj da se osjećamo kao “građani  drugog reda”,svi mi koji vjeru I vjernike,te Islamsku Zajednicu,doživljavamo drugačije nego aktuelni propagatori islamofobičnih parola I stavova.Imamo razloga za takav osjećaj..Naša strana I naše gledište je nepoznato široj javnosti.Naš način razmišljanja se prezentira,nerijetko,kao nešto potpuno suprotno onome što je istina.Stanje “na terenu”,kakvim ga oni prikazuju,veze nema sa realnim stanjem.Poneku sitnicu “ubodu” u,recimo,činjenicu.Tek da,kao I sihirbazi,prekriju gomilu laži iznesenih uz tu potrefljenu činjenicu,te da je time naivnima I lahkomislenima oboje u boju istine.Za uvod dovoljno,jer svi znamo o čemu se radi.

Tema ovdje je nešto drugo:

Šta mi,ustvari,očekujemo?Može li zdrav razum očekivati od dušmana da bude prijatelj?Od onoga ko sebi zulum čini,ko Boga ne priznaje za Zakonodavca,za Odreditelja moralnih I duhovnih vrijednosti,može li zdrav razum,od takvoga, očekivati istinu?Pravednost?Nepristranost?
Šta je nama?Komentiramo I na sva usta se zgražamo nad silom islamofobičnih medijskih naleta I nasrtaja na naše časti I dostojanstvo,kao ljudskih bića,ali uporno ne razmišljamo o tome da:organiziramo svoje autoritete,usmjerimo sredstva I iskoristimo njihove fraze o slobodi govora,pa da uzvratimo istinom na laži.
Zašto jedna država sa većinskim muslimanskim stanovništvom nema svoju tv-postaju?Zašto nemamo svoje radio-postaje?Zbog čega se ni ono malo “Saffa” I “Preporoda” ne kupuje?To je problem,a ne Bakir Hadžiomerović!
Netko će reći,na internetu sve nađemo I sve čujemo,pročitamo,što se ummeta tiče,iz pouzdanih izvora.Razmislimo pri tome,koliko građana BiH koristi internet?Koliko naših očeva I deda zna upaliti računar?Zašto dolazimo u konflikt sa njima,kada uzimaju kao relevantno ono što čuju na tv-u ili pročitaju u “Danima”?A šta im to mi nudimo?Koji izvor,koju snagu medija,kojiu renomiranu tv-postaju?
Gdje je naša praksa? U jadikovanju nad sobom I svojom tužnom zbiljom.
Zato,kada se sastanemo slijedeći put na nekom sijelu ili u kakvoj hairli halki,kada krenemo sa kuknjavom I daljnjim samoponižavanjem isticanjem svoje nemoći I zbijenosti u čošak današnjega društva,ugrizimo se za jezik!
Kad shvatimo da je do nas,I krenut će nešto-od nas.Bar termini zakupljeni pri postojećim (barem lokalnim) tv-postajama.I nećemo odustati I povući se čim bude financijski trebalo podržati takve projekte,jer ako to učinimo,bojati se trebamo za sebe.Govoriti o gorčini,a uporno pelin sijati,svojstveno je onima koji nisu razumom obdareni.

Priredila: Ammara

Obrada: islam-iman.com

Komentari

komentara