Ne žuri se na namaz, nego se ide smireno i staloženo

كتاب الأذان
باب: “لا يسعى إلى الصّلاة، و ليأت بالسكينة و الوقار”
حدثنا آدم، قال: حدثنا ابن أبي ذئب، قال: حدثنا الزُّهْريُّ، عن سعيد بن المسيّب، عن أبي هريرة، عن النبيّ صلّى الله عليه و سلّم، و عن الزّهري، عن أبي سلمة، عن أبي هريرة، عن النبيّ صلّى الله عليه و سلّم قال: “إذا سمعتم الإقامة فامشوا إلى الصّلاة و عليكم بالسكينة و الوقار، و لا تسرعوا، فما أدركتم فصلّوا، و ما فاتكم فأتمّوا.”
24_07_2012_aa_01POGLAVLJE O EZANU
Poglavlje: “Ne žuri se na namaz, nego se ide smireno i staloženo”
Pričao nam je Adem, rekao je: pričao nam je Ibn Ebi Zi’b, rekao je: pričao nam je ez-Zuhri, od Seid ibnu-l-Musejjiba, od Ebu Hurejre, od Poslanika, sallallahu ‘aleyhi we sellem, i od ez-Zuhrija, od Ebi Seleme, od Ebu Hurejre, od Poslanika, sallallahu ‘aleyhi we sellem, da je rekao: ”Kada čujete ikamet, idite korakom (polahko), budite smireni i staloženi, i ne žurite. Ono na što prispijete klanjajte, a ono što vas je prošlo upotpunite!“ (Muttefekun alejhi)

KOMENTAR HADISA:

(Kada čujete ikamet, idite korakom (polahko), budite smireni i staloženi, i ne žurite….)

U ovom dijelu hadisa se nalazi naredba za nepožurivanje prilikom odlaska u džamiju, te naredba za primjenom smirenosti i staloženosti u hodu.

PITANJE: Da li je ovaj propis uslovljen “slušanjem ikameta” tj. da li se ovaj propis odnosi samo na onoga koji je čuo ikamet pa krenuo u džamiju, pošto se u hadisu kaže: “Kada čujete ikamet…”, ili se odnosi na sve one koji su krenuli u džamiju bez obzira bilo to prije, u toku ili poslije ikameta?

ODGOVOR: Ne, ne odnosi se samo na onoga koji je čuo ikamet, nego se odnosi na sve one koji krenu ka džamiji, bilo to prije, u toku ili poslije ikameta, a spominjanje ikameta u ovom hadisu je zato što se najčešće dešava da osoba počne žuriti tek onda kada čuje ikamet…

* Mudrosti i vrijednosti nežurenja:
– zato što je došlo u hadisu od Poslanika, ‘aleyhi-s-selam: “Kada se neko od vas uputi prema džamiji s ciljem obavljanja namaza, on je time (tim nijjetom i hodom) već u namazu!”
– kako bi osoba ušla u namaz smireno i skrušeno, a ne zadihana i uznemirena od trčanja…
– zato što je ta osoba već u namazu (shodno gore  spomenutom hadisu), pa se mora čuvati i udavaljati svih stvari kojih se čuva i udaljava klanjač.
– zato što će u žurenju svaka osoba koja žuri napraviti manje koraka do džamije, za razliku od osobe koja ide smireno i staloženo…

(…budite smireni…):

Rečeno je: da ova riječ ima isto značenje kao riječ poslije nje, tj. riječ “vekar” – (…staloženi…)

Rečeno je: da se pod ovim misli na odvraćanje od nečeg uzaludnog, kao i na mnoštvo osvrtaja i okretanja prilikom hoda…

(…i staloženi…)

Misli se na tijelo i njegov oblik, kao što je obaranje pogleda, tiho pričanje…

(Ono na što prispijete klanjajte…)

U ovom dijelu hadisa se nalazi naredba da pristupimo džematu iza imama kojeg zateknemo prilikom našeg ulaska u džamiju, bez obzira dokle oni stigli sa namazom, tj. bez obzira da li bili na početku ili na samom kraju namaza.

(…a ono što vas je prošlo, UPOTPUNITE!)

U drugom rivajetu je došlo: “A ono što vas je prošlo, naklanjajte…” Ono oko čega se ulema razišla zbog ova 2 rivajeta jeste sljedeće: Npr: osoba prispjela na 3. rekat farza podne namaza, i poslije naravno taj 3. i 4. rekat je klanjala za imamom. Sada se ulema ovdje razišla oko toga, da li se ovaj 3. i 4. rekat na koji je ta osoba prispjela, smatraju njegovim 1. i 2. rekatom, pa mu onda ostane samo da ustane i upotpuni svoj namaz klanjanjem još 3. i 4. rekata ili se pak taj 3. i 4. njegov rekat smatraju upravo 3. i 4. rekatom, pa mu ostane da naklanja 1. i 2. rekat?

– Oni koji dokazuju sa rivajetom: “A ono što vas je prošlo, upotpunite!” kažu da mu se ta dva rekata smatraju 1. i 2. rekatom, i da treba samo da upotpuni svoj namaz klanjanjem 3. i 4. rekata.
– Oni koji dokazuju sa rivajetom: “A ono što vas je prošlo naklanjajte!” kažu da su taj njegov 3. i 4. rekat ustvari to što i jesu, treći i četvrti, te da mu preostane da samo naklanja 1. i 2.

ŠTA JE ISPRAVNIJE?
– Da mu se ta dva klanjana rekata smatraju njegovim 1. i 2. rekatom, i da treba samo da upotpuni svoj namaz klanjanjem 3. i 4. rekata.
Ovo mišljenje je ispravnije iz 2 razloga:

1) Ovaj rivajet u kojem se kaže: “…naklanjajte!” je prenio Sufjan ibn Ujejne od ez-Zuhrija i time je jedini koji se razlikovao od svih ostalih ashaba koji su također prenijeli taj isti hadis od ez-Zuhrija, ali sa izrazom: “…upotpunite!” Također, ovaj hadis, sa izrazom: “…upotpunite!”, je došao i od strane drugog prenosioca osim Ebu Hurejre, a to je od strane Ebu Katade.

2) Da se izraz “kada” – “naklanjavanje” ne suprotstavlja izrazu “itmam” – “upotpunjavanje” zato što se riječ “naklanjavanje, nadoknađavanje” u arapskom jeziku nalazi također i u značenju “upotpunjavanje”, kao što je u ajetu:
“فإذا قضيتم مناسككم” što znači: “A kada završite/upotpunite obrede vaše…”

Za www.islam-iman.com – Pripremio: Čolaković Sulejman, student fakulteta Šerijata na islamskom Univerzitetu u Medini Muneweri!
MEDINA, 03. maj 2013.g. – 23. džumade-l-ula 1434.g./h.

Komentari

komentara