Nije svačije davati fetve

Šejh Dr. Yusuf Al-Qardawi

www.islam-iman.com – Davanje fetvi je bez sumnje omogućeno svakom islamskom učenjaku koji je to u stanju. Niko nijednom alimu ne može uskratiti pravo da daje fetve ljudima. Ljudi imaju pravo pitati, a dužnost alima je da odgovori. Važno je, međutim, pitati alima koji je u stanju dati odgovor. Ovdje dolazi do mnogih nedoumica. Ljudi nažalost ne znaju koji alim može dati fetvu. Večina ih misli da je svaki dobar hatib i dobar muftija, a svaki uticajan vaiz ujedno i poznavalac fikha. To je greška. Nije svako ko zatrese minber ili ustalasa osjećanja podoban za davanje fetvi. Davanje fetvi iziskuje kvalifikacije i znanja koje čovjek koji to želi činiti mora steći. Mi moramo znati od koga tražiti fetvu, a onaj od koga se ona traži mora se bojati Allaha. Nije dozvoljeno dati fetvu bez određenog znanja kako bi se izbjeglo da se bude optuženo za neznanje. Imam Malik je pitan o 40 problema i u 36 slučajeva je rekao da ne zna, a samo u 4 je odgovorio. Nije se plašio što će ljudi govoriti da Malik nije znao odgovoriti. Rekao je: «Ja dajem fetvu o onome što znam, a za ono što ne znam ja to i kažem.» Takav je istinski učenjak. Božji Poslanik s.a.w.s. je osudio postupak ashaba koji su čovjeku u ranama koji je bio obredno nečist (džunub) i pitao šta treba činiti rekli da se mora okupati, ne uvažavajući njegovo stanje, pa se on okupao, stanje mu se pogoršalo i on je umro. Kad je za to saznao, Polsanik je rekao: «Ubili su ga, Allah ih ubio! (Neke fetve, znači, mogu ubiti!) Kad nisu znali što nisu pitali? Čovjekovu nemoć otklanja pitanje. Bilo mu je dovoljno da zamota ranu i da uzme tejemmum.»

I ja bivam za ponešto upitan i ne odgovorim. Ima stvari o kojima nisam godinama formirao mišljenje, odgađam ih dok ne budem u stanju reći da su halal ili haram. Ponekad pitam neku svoju braću učenjake, u čemu nema ništa neobičnoga. Opasnost predstavljaju oni pojedinci koji se hrabro upuštaju u izricanje fetvi ne ovladavši u potpunosti potrebnim znanjima. Različitost fetvi o jednom te istom problemu ne škodi ako je pitan sposoban učenjak koji se boji Allaha i ne prodaje svoju vjeru za svoj niti za tuđi dunjaluk.

Taj tuđi dunjaluk nekada može biti dunjaluk vladara a nekada dunjaluk mase. Neki misle da ima onih koji prodaju vjeru radi vlasti. To je tačno… Ali, ima i onih koji je prodaju radi masa: u nečemu zauzimaju strog stav kako bi se reklo da su oni konzervativni i da se ne poigravaju sa vjerom i bespotrebno ne olakšavaju ljudima a drugi opet ondje gdje neki zauzimaju strog stav idu na ruku masi i nekritički im nude olakšice. I jedno i drugo je opasno. Alim koji se boji Allaha ne teži da ugodi ljudima, već jedino Uzvišenom Allahu.
Na pitanje dokle će postojati potreba za fetvama koje izdaju pojedinci, Kardavi odgovara:
Fetve koje su odgovor na pitanje pojedinca će stalno biti potrebne. Uz njih, postoje i kolektivne fetve ili kolektivni idžtihad, koji su zagovarali reformatori iz reda uleme. Na Azharu je nekada postojala Organizacija visoke uleme, a kada je ona ukinuta namjesto nje je osnovana Akademija za islamska istraživanja koja djeluje na principima kolektivnog izdavanja fetve. U Mekki je osnovana Rabitina Fikhska akademija. Pri Konferenciji islamskih zemalja osnovana je Fikhska akademija u kojoj su zastupljene sve islamske zemlje (njih 53). Ona izdaje fetve o važnim stvarima i sastaje se jedanput godišnje, te nije u stanju udovoljiti hitnim i individualnim potrebama ljudi.

O odnosima ši’ija i sunnija i nastojanjima da se unaprijede
U Iranu živi velika sunnijska manjina. Tu su Baluči (koji su hanefije) i Kurdi (koji su šafije) te Arapi u priobalnim područjima, u Arabistanu, njih oko 15 miliona ili više. Oni moraju imati svoja prava. To sam otvoreno rekao u Iranu. Rekao sam da manjine moraju imati svoja prava. Mi u Egiptu imamo Kopte koji su manjina ali imaju dva ili tri ministra u vladi. Gdje su sunnijski ministri u iranskoj vladi, gdje su guverneri pokrajina? Čak su i u čisto sunnijskim pokrajinama guverneri ši’ije. U Teheranu žive stotine hiljada sunnija. Zašto im ne dozvolite da otvore džamiju u kojoj bi klanjali? Arapski ambasadori su to tražili, pa im nije udovoljeno. Da bi došlo do istinskog zbližavanja mora se voditi računa i o ovim stvarima. Moramo sarađivati u onome što nam je zajedničko a biti tolerantni u onome u čemu se razlikujemo.

Izvor: qaradawi.net
Prijevod i obrada: www.islam-iman.com

Komentari

komentara