Svi smo mi Njegovi dokazi

 „Mi smo, zaista, čovjeka od biti zemlje stvorili, zatim ga kao kap sjemena na sigurno mjesto stavili, pa onda kap sjemena ugruškom učinili, zatim od ugruška grudu mesa stvorili, pa od grude mesa kosti napravili, a onda kosti mesom zaodjenuli, i poslije ga, kao drugo stvorenje, oživljujemo, – pa neka je uzvišen Allah, najljepši stvoritelj!“ (El-Mu’minun, 14.)

Piše: Senija Braković

allahu_akbar_by_abo_amoud-d4fj6b0Ovoga puta imam jedan tako lijep prijedlog za sve nas. Krenimo ja jedno zanimljivo putovanje u kome ćemo upoznati moć našeg Gospodara. Navodit ćemo sebi jednostavne primjere.

Kao prvo, najjednostavniji dijelovi, ćelije, kada se ne bi obnavljale zadesila bi na starost, bolest i smrt odmah u trenutku rođenja. U čovjekovom organizmu, u svakoj minuti, umire 200 miliona ćelija. Njihovo mjesto odmah zauzima 200 miliona novih ćelija, kako bi ostao u svojoj mladosti i životu. Zapitajmo se ko je podučio ove ćelije da se mijenjaju?

Krenemo li dalje prema ćelijama ukusa, koje se mijenjaju svakih sedam dana, prema opni želudca koja se mijenja svakog trenutka, vidjet ćemo da nikako ne možemo bez Allahove brige. Za obični komad mesa koji pojedemo, bez Allahove brige, trebalo bi nekoliko godina da se razgradi. A koliko mi unesemo hrane i pored tog jednog zalogaja mesa.

Ima nas mnogo koji ne spomenemo Božije  ime pri početku jela niti u zahvalimo nakon jela. Onome Koji nas je nahranio i napojio. Želudac ne odbija pokornost Allahu da svari taj zalogaj. Čovjek odbija obožavati i zahvaljivati na blagodatima, ali blagodati koje su nam date ne odbijaju pokornost Allahu dž.š.

Allah dž.š. je u mogućnosti otvoriti grkljan prema dušniku, pa da umremo u jednom trenutku. Zamislimo li se da li bi to mogao biti trenutak nepokornosti Uzvišenom. Dok jedemo, ni u jednom trenutku grkljan se ne otvara prema dušniku dok jedemo, jer on je Allahov rob, iako se ograđuje od naših grijeha i kaže : „Gospodaru, dopusti da ga uništim.“. Na Sudnjem danu će biti svjedokom protiv nas. Govorit će: „Gospodaru, dok sam mu omogućavao da uživa u hiljadama zalogaja, on je griješio, i po Tvom naređenju nisam ga uništio.“

Pogledajmo i razmislimo o našim slabostima. Koliko samo zavisimo o Allahovoj pomoći. A toliko smo Mu nezahvalni i nepokorni. On nikada ne zaboravi da nas probudi, nahrani, obuče, da nam da snagu da hodamo i novu memoriju da pamtimo. Bez Njegove pomoći ne bi mogli ništa. Pa se opet nađe neko da se ponosi svojim postignućima i svojim mogućnostima.

Kažu naučnici: Kada bi htjeli proizvesti mašinu koja bi obavljala proces koji se dešava u mozgu, trebao bi nam kompjuter veličine New York-a. Zamislimo kakav se proces dešava u našem malom mozgu. Neka je slavljen Onaj Koji je skupio i dao ovom malom dijelu našeg tijela toliku moć.

Pa se opet nađu da kažu: „ Ja i nisam baš siguran u postojanje Allaha, u tu Njegovu moć i stvaranje!“ Po kojoj osnovi nisi siguran? Kolika je to tvoja veličina?

U uhu, da bi mogli čuti, postoji 10.000 čulnih ćelija. 10.000 ćelija kako bi do nas stigao čist zvuk. U oku postoji 130 miliona ćelija koje primaju svjetlost na ovom malom mjestu. Da bi mogao govoriti potrebno je prosječno 240 vibracija glasnih žica u sekundi. A da bi mogao razgovarati potrebno je 17 mišića koji pokreću naš jezik, dok usne pokreću 24 mišića. Pa mi opet nađemo za shodno da ih trošimo na bezazlene priče.

Mnogo je dokaza koji se nalaze u nama samima. Samo treba razmisliti o njima. Budimo od onih koji Mu neprestano zahvaljuju i traže oprosta.

Rabija el Adevija na nečiji upit ako se pokaje da li će joj Allah oprostiti, odgovorila je: “Ako ti On oprosti ti ćeš se pokajati.”

Nadamo se da ćemo biti od onih kojima je On oprostio.

Za www.islam-iman.com – Piše: Senija Braković

Komentari

komentara