Ummu Vereka El-Ensari, hafiza Kur’ana i šehid na Allahovom putu

Njena želja se ispunila i Poslanikove riječi i obećanje se obistinilo u vrijeme hilafeta Omera, radijallahu anhu. Naime, Ummu Vereka je imala roba i robinju kojima je obećala i oporuku ostavila da će biti slobodni nakon njene smrti. Kada su njih dvoje saznali za tu oporuku i za uvjet njihovog oslobađanja, pomislili su da bi se Ummu Verekin život mogao oduljiti, a samim tim i vrijeme njihovog oslobađanja odgoditi, pa su se dogovorili da je ubiju. Svoj pokvareni naum pretvorili su u gnusni zločin i kada je pala noć, njih dvoje su ušli u njenu sobu, bacili joj na glavu platno da se njeni krici ne bi čuli izvan kuće, zadavili je i pobjegli. Halifa Omer, radijallahu anhu je imao običaj da poslije jacija-namaza prođe pored njene kuće i da sluša kako uči Kur’an, međutim, tu noć nije čuo njen umilni i pobožni glas, pa kada je ustao na sabah-namaz rekao je: “Tako mi Allaha, ja sinoć nisam čuo tetku Ummu Vereku da uči Kur’an”, zatim je otišao do njene kuće, ali nikoga nije vidio niti je čuo glasove iz kuće. Ušao je u kuću i imao je šta i vidjeti. Ummu Vereka je mrtva ležala na kraju sobe, pokrivena platnom kojim su je dvoje zlikovaca zadavili. Nakon toga, on se tužan vratio u mesdžid, okupio ljude i rekao im: “Sinoć su Ummu Vereku zadavili njen rob i robinja i poslije toga pobjegli. Naređujem vam da idete u potragu za njima i da ih žive dovedete u Međinu.” Nije prošlo puno vremena, a njih dvoje su svezani dovedeni u Međinu i halifa Omer je naredio da im se ruke i noge unakrst svežu i da ih tako ubiju. Njih dvoje su bili prvi koji su u Medini na taj način pogubljeni. Tom prilikom halifa Omer, radijallahu anhu je rekao: “Istinu je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem kada je govorio: ‘Idite i posjetite ženu šehida.'” Ummu Verekina želja se ispunila i san joj se ostvario, preselila je na ahiret kao šehid,i zaslužila nagradu kod Allaha kakvu oko nije vidjelo, ni uho čulo, niti ljudski razum može zamisliti. Neka ovu čestitu ashabijku, hafizu Kur’ana, vječno prati Allahovo zadovoljstvo, a priču o njoj završit ćemo kur’anskim ajetom: Nikako ne smatraj mrtvima one koji su na Allahovu putu izginuli! Ne, oni su živi i u obilju su kod Gospodara svoga. Radosni zbog onoga što im je Allah od dobrote Svoje dao i veseli zbog onih koji im se još nisu pridružili, za koje nikakva straha neće biti i koji ni za čim neće tugovati. (Ali ‘Imran, 169-170)

Izvor: “Žene iz vremena poslanstva”

Autor: Mr. Abdussamed Bušatlić

Priredio: Namik.E.Galijašević

Obrada: islam-iman.com

Komentari

komentara