Ustanovljeno je da imam sihr

Pitanje: Selam alejkum. Imam problem već 7 godina i tek od prije više od pola godine liječim se, pošto je ustanovljeno da je sihr u pitanju. Nedavno sam saznala da oni kojima se uči rukja neće ući u Džennet bez polaganja računa. Pošto ja nisam znala za to, išla na učenje Kur’ana, da li mogu da se opravdam (po vašem mišljenju) neznanjem i da prestanem da idem na rukje, računajući da će Allah oprostiti moje neznanje. Bila bih zahvalna da mi što prije odgovorite, da bih znala da li da nastavim sa početim liječenjem uz pomoć liječnika (i naravno Allaha), i da li u rukju spada samo slušanje Kur’ana?
Allah vas nagradio!

Odgovor: We alejkumu selam. Hadisa u kojima se spominje učenje rukje je veliki broj, i da bi razumjeli u potpunosti tematiku učenja iste, s obzirom da je velika polemika oko te teme, potrebno je dublje ući u tu temu i vidjeti šta učenjaci kažu o istoj. Navest ću neke hadise na temu koja je navedena u pitanju. U  oba sahiha nalazimo hadis Ebu Hurejre, koji kaže da je Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi we sellem, rekao: “Od mog ummeta, u Džennet će ući jedna skupina koja će brojati sedamdeset hiljada pripadnika. Lica će im sijati poput punog Mjeseca u uštapu.“ Tada ustade Ukaše ibn Muhsan el-Esdi, skidajući sa sebe ogrtač, i reče: “Allahov Poslaniče, zamoli Allaha da ja budem jedan od njih.” Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi we sellem, reče: “Moj Allahu, učini da on bude jedan od njih.“ Tada ustade jedan ensarija, pa reče i on: “Allahov Poslaniče, učini da ja budem jedan od njih”, a Poslanik, sallallahu ‘alejhi we sellem, odgovori: “Ukaš je bio brži od tebe.”

U Muslimovoj verziji se navodi od  Ibn Abbasa, od Vjerovjesnika, sallallahu ‘alejhi we sellem, da je rekao: “Pokazani su mi narodi kako dolaze na Sudnjem danu, i vidio sam vjerovjesnika koji je sa sobom imao skupinu svojih pristalica. Neki vjerovjesnici sa sobom su tog dana imali jednog ili dva čovjeka, a neki su bili sami. Tada mi pogled pade na veliku masu ljudi, i ja pomislih da je to moj ummet. Bi mi rečeno da je to Musa i njegov narod. Ali, rekoše mi da pogledam prema horizontu. Kad pogledah, vidjeh ogromnu masu, i bi mi rečeno: ‘To je tvoj ummet, a među njima ima sedamdeset hiljada onih koji će ući u Džennet bez polaganja računa i nikakve patnje neće okusiti”. Zatim je Poslanik, sallallahu ‘alejhi we sellem, ustao i otišao kući. Ljudi tada počeše raspravljati o onima koji će ući u Džennet bez polaganja računa i bez patnje. Jedni rekoše da su to, možda, ashabi Allahovog Poslanika, sallallahu ‘alejhi we sellem. Drugi rekoše da su to, možda, oni koji su u islamu rođeni, a koji nisu Allahu nikog ravnog smatrali. I još su spominjali neke stvari, kad Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi we sellem, izađe i reče: “O čemu vi to raspravljate?” Kad su ga obavijestili, on reče: ‘To su oni koji se ne liječe rukjom, niti od koga traže rukju; oni koji se ne osvrću na loš predznak (nisu lahkoumni i sujevjerni), i oni koji se na Gospodara svoga oslanjaju.’ Tada Ukaš ibn Muhsan el-Esdi reče: “Allahov Poslaniče, zamoli Allaha da ja budem jedan od njih”, a Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi we sellem, odgovori: “Ti si jedan od njih.” Tada ustade jedan čovjek i reče: “Allahov Poslaniče, učini da ja budem jedan od njih.” On odgovori: “Ukaš je bio brži od tebe.”

Kada vidimo drugu varijantu gore navedenog hadisa kod Buharije, primjetićemo da ne stoji: “…oni koji se ne liječe rukjom“. Šejhul islam, Ibn Tejmijje, rahimehullah, kaže da je Buharijina verzija ispravnija, jer ova rečenica u prethodnom hadisu je greška u koju je zapao neko od prenosilaca. Također, s druge strane  navode  se razni  hadisi koji navode da je učenje rukje Kur’anom i dovama bila praksa Poslanika, sallallahu ‘alejhi we sellem, i da je odobrio ashabima učenje iste.

Kao što bilježi Muslim da je Ebu Hurejre, radijallahu ‘anhu, rekao: “Kada se Poslanik , sallallahu ‘alejhi we sellem, razbolio došao mu je Džibril i rukju (dovom) učinio riječima ‘bismillahi erkike…….’.” I u istoj zbirci se navodi da je pleme Ali Amr došlo Poslaniku, sallallahu ‘alejhi we sellem, i upitalo  ga u vezi rukje koju oni uče onome koga akreb ujede, pa je rekao Poslanik, sallallahu ‘alejhi we sellem: “Nema smetnje, ko može da pomogne svome bratu, neka mu pomogne.” Također Muslim bilježi od Avf ibn Malika da je rekao: “U doba džahilijeta smo učili neke rukje, pa smo došli Poslaniku, sallallahu ‘alejhi we sellem, da ga upitamo o istim, pa je rekao Poslanik, sallallahu ‘alejhi we sellem:“Nema smetnje da se uče, osim ako u toj rukji ima širk.” Bilježi Ibn Hibban da je Poslanik, sallallahu ‘alejhi we sellem, jedne prilike kada je ušao kod Aiše, radijallahu anha, zatekao  jednu ženu kako uči Aiši rukju, na šta je rekao: “Uči joj, ali samo sa Allahovom knjigom.” (Šejh Albani je rekao da je sahih). Još je mnogo hadisa, kao što sam pomenuo na samom  početku  mog odgovora, koji potvrđuju da je rukja bila praksa Poslanika, sallallahu ‘alejhi we sellem, i ashaba.

Opet neki učenjaci pojašnjavajući gore navedeni hadis kažu da je traženje od drugih rukje mekruh, i da 70 000 spomenutih su oni koji imaju tevekkul na Allaha toliko jak da ne traže da im se uči ista, ali isto tako to ne znači da je zabranjeno učenje ili traženje rukje.
A učenje rukje podrazumjeva učenje kur’anskih ajeta i ispravnih dova u kojima se moli Allahovim imenima, a ne imenima drugih (poput imena nekih džina i sl.), i naravno da u istim ne bude širka i nejasnih riječi.

Za www.islam-iman.com – Odgovorio: Uvaženi šejh hafiz Imad el-Misri

Komentari

komentara