Zašto ne plačemo dok učimo Kur’an?

Velika je blagodat za one muslimane koji su naučili arapsko pismo i koji su svoju djecu tome podučili, kako bi mogli da uče Allahove riječi, ajete časnog Kur’ana. Učenje pa i čitanje, Kur’ana, ne bi se trebalo, ustvari, ne bi se smjelo zapostavljati, a o nagradi za svaki proučeni harf (slovo), Poslanik, s.a.v.s., je rekao:“ ‘Onome ko prouči jedan harf iz Allahove Knjige, njemu pripada dobro djelo koje ima vrijednost deset dobrih djela. Ja ne kažem da je elif-lam-mim harf, već je elif harf, lam je harf i mim je harf.“ (Sahih, Tirmizi)

Piše: Saudin Cokoja, prof.

kuranMeđutim, bez obzira kada i koliko vremena posvečivali učenju Kur’ana, da li smo se ikada zapitali ili možda na neki način testirali, svoj odnos prema Kur’anu tokom samog učenja. Koliko smo svjesni onoga što učimo, ne mislim ovdje na prevod značenja, nego na razmišljanje da upravo učimo BOŽIJE riječi? Da li njegovo učenje djeluje na naše srce, stanje, raspoloženje? Ili nam je odnos prema Kur’anu, sveden na to, da ga uzimamo čisto radi reda, što moramo jer Allah vidi da smo nemarni prema Kur’anu, neka vrsta navike i sl? Lijepa je navika svaki dan makar po stranicu proučiti, ali mislim da nekad smo više udubljeni u čitanje novina ili neke knjige, nego u učenje Kur’ana.

Kakav odnos treba da imamo dok učimo Kur’an, najbolje govori primjer koji se desio za vrijeme Imama Ahmed ibn Hanbela, Allah mu se smilovao.

Prenosi se, da je došla vijest do Imama Ahmeda, kako jedan njegov učenik za jednu noć prouči komplet Kur’an do sabah namaza, zatim klanja sabah i zaspe. Nanijetio Imam Ahmed, da ga poduči kako da se odnosi prema Kur’anu dok ga uči, pa ga pozva ka sebi. Kad je došao, upitao ga je Imam Ahmed:“Čuo sam da za jednu noć proučiš hatmu?“ Učenike odgovori:“Da, istina je učitelju.“ Imam Ahmed reče:“Dobro, želim da nešto probaš, večeras kad budeš učio, uči Kur’an kao da ga učiš a ja ispred tebe, znači kao da ja pratim tvoje učenje.“ Učenik obeča da će tako uraditi.

Sutradan, učenik se vratio i kad ga je Imam Ahmed upitao, koliko je od Kur’ana proučio, on odgovori:“Učitelju, jedva deset džuzeva.“

Imam Ahmed reče:“Dobro, večeras ćeš učiti kao da ga učiš pred Poslanikom, s.a.v.s.“
Kad je opet sutradan došao, učenik reče:“Učitelju, dok sam učio, jedva sam zadni džuz proučio (džuz Amme).“

Onda mu Imam Ahmed opet reče:“A večeras kad budeš učio, uči Kur’an kao da ga pred Allahom, s.w.t. učiš.“ Učenik posluša te tako i postupi.

Nakon nekoliko dana, dođe učenik, na njegovom licu bili su tragovi umora i zabrinutosti, uspio je samo da kaže:“Učitelju, tako mi Allaha, čitavu noć sam učio a nisam uspio ni čitavu Fatihu da proučim.“

Poruka: Kur’an je Allahov govor i on se treba učiti prvo srcem pa tek onda jezikom.

www.islam-iman.com

Komentari

komentara